Zaspala je malo
paukova mama,
on u šumu – klis!

Ljuljašku istiha
splete, pa se njiha:
Uvis, uvis!

Gledale ga ptice
tako navrh žice,
zastao im dah.

Gledali ga mravi
u zelenoj travi,
pa ih bilo strah.

Opazi ga cveće
kako kroz zrak šeće.
Zaplaka uglas:

- Šta će, šta će biti
ako prsnu niti,
a paučić – tras!

Desanka Maksimović

Pozvao je maj
sve bube na čaj,
od ose do pčele,
da se provesele,
tihe bubamare,
leptire, bumbare,
i livadske popce,
i rudare rovce. 

Spremio je maj
sudove za čaj,
izneo u polje
raznobojne šolje,
pozlaćene kupe,
čuturice skupe,
i rumene zdele,
i krčage bele. 

Sipao je maj
svakom med u čaj
u crvene lale,
u zvončiće male,
u hajdučku travu,
peruniku plavu,
u žute ljutiće,
da zasladi piće. 

Popio je svak,
i leptirić lak,
čaja pola litre,
zasvirale citre,
začula se truba
sviračica buba,
iz obližnjeg žbuna
zapevala žuna. 

        Desanka Maksimović 

Ala je to divota,
kad se ko okupa!
- što se ne bi kupali,
voda nije skupa. 

Moramo se kupati,
prljavštinu stresti,
- nečistoća navlači
rđu i bolesti. 

Zato j’ majka spremila
vodu, ali mlaku,
zato je okupala
svoga malog Laku. 

A sad veli: „Cicu mi
puštati ne smete,
jer će mislit’ da je sir,
poješće mi dete!“ 

Kucovu je slobodno,
nek se zaigrava,
on će Laku čuvati
kad legne da spava. 

A stariji, Andrija,
on se većem svuko,
što ga već ne kupaju,
čisto bi se tuko. 

Čekaj, čekaj, Andrija,
dok obrišu Laku,
ti ćeš onda dobiti
drugu vodu mlaku. 

Laka će s’ u kolevci
topiti od slasti,
a što bude snevao
neće nikom kasti.

 Jovan Jovanović Zmaj