Maloj deci je dosadno.
Protiv dečje dosade izmišljene su igračke.
Jedna igračka su makaze. Makazama se mogu seći: knjige, haljine i prsti.
Druga igračka je čekić. Čekićem se mogu kucati: ekseri, zidovi i takođe prsti.
Treća igračka su šibice. Šibicama se mogu izgoreti: haljine, prostirke i opet prsti.
Deca su mala, a prsti su najmanji.
Bio je tako jednom jedan prst i zvao se Đura. Imao je mnogo braće.
Jednom su braća povela Đuru u fioku. Đura je išao poslednji i prikleštio je nokat.
Drugi put su ga vodili u rernu. Da vide da li je vruće. I Đura se ispekao.
Treći put igrali su se iglom. Svi su se izmakli, a Đura se izbo.
Đuro, Đuro, nisi ti valjda najgori prst?
Jeste!
Kad treba da se čačka nos – hajde ti, Đuro.
Kad treba u hladnu vodu – guraj Đuru.
A kad treba zamočiti dva prsta u pekmez, onda su to neki drugi prsti a ne Đura.
Tog Đuru imaju sva deca. To je onaj peti, najmanji.


                                                                                          Dušan Radović